Чиниш волико

Својевремено је Фрањо Туђман, једном високом међународном званичнику задуженом за решавање кризе у СФРЈ, отворио врата Мимариног музеја и рекао: „господине све што вам се свиди је дар Хрватског народа вама као израз захвалности за све што сте учинили, што чините и што ћете чинити за хрватску државу“.

Нема поузданих сазнања о истинитости ове приче али сви знамо какву и колику помоћ је Хрватска имала од „међународне заједнице“ у разбијању СФРЈ и решавању „српског питања“.У свему  што су наумили издашно су им помагали они којима су издашно и плаћали.Целокупна хрватска емиграција је прикупљала огромна финансијска средства да би остварили своју идеју независне државе са што је мање могуће „реметилачког фактора“ .

Хрвати у својој историји нису имали никога сличног Кнезу Милошу али им није сметало да се користе неким његовим методама и да буду једнако успешни као и он што је био у своје време.Оно што нису могли да науче из своје историје научили су из туђе.

Шта је то што је нама сметало да се нечему научимо из тако велике и славне историје?

Већ деценијама политичари који од народа добијају мандат да воде земљу, без обзира што покушавају да се представе као супермени и генијалци, нису у стању да креирају политику ни за наредно поподне а камоли за наредних 50 или 100 година.Морални склоп огромне већине (надам се да постоје и часни изузеци) оних који нам капу кроје је на нивоу ђон образ и не верују им ни њихови укућани а многи од њих не да не би требали да седе у највишим државним органима већ би трабали да леже у одговарајућим институцијама (разумемо се).

Просечан Србин данас је сведен на “IN” и “FANCY” медиокритета кога не занима ништа што не може да разуме а захваљујући дугогодишњем савезу медија попут Митровићевог Пинка и политичке елите која је заправо талог, разуме све мање.
Од тако медиокрититетизованог  просечног гласача није ни реално очекивати да препозна обичне лажове и за очекивати је да их, онда када га у рекламама у току Пинкових или Звевда Гранда позову на гласање, подржи оне који су најзаступљенији без обзира да ли су и најпаметнији.

Отуд владајућа већина ваздуплоховаца који су од телевизијских студија далеко свемирским годинама, керамичара који су у ствари баштовани који су се обогатили шверцујући кафу, кондуктера који су у ствари менаџери, факултетски образованих којима фали само средња школа…
Отуд армија оних који за сендвич и сок и обећање о ухлебљењу на државним јаслама бране Стефановићеву дисертацију боље и жешће него што би је он бранио да ју је којим случајем написао…
Отуд заснивање одбране од елементарних непогода на принципу „неће ваљда опет јебига“…
Отуд заснивање економске политике на буразерском принципу…
Отуд заснивање спољње политике на традиционалним пријатељствима и љубави уместо на реалним интересима…

Имамо богату историју из које можемо много да научимо.
Питање је има ли међу нама оних који хоће да уче.