Устани па макар стајао сам

Не спадам у обожаваоце лика и дела Сергеја Трифуновића. Глумац ко глумац.У томе на овим просторима,хвала Богу, никада нисмо оскудевали.Талената до миле воље.Има их иха-ха.Елем, не само да га не познајем већ га никада нисам ни видео уживо. Неке његове ставове сам критиковао и на друштвеним мрежама а са неким његовим поступцима се не слажем. Сасвим је вероватно да не бисмо заједно седели ни у кафани. Не због тога што је један од нас добар а други лош већ, једноставно, превише се разликујемо. Е сад, мени никада не паде на памет да му, због тога што смо различити, цртам мету на челу,да га проглашавам за државног непријатеља да га опањкавам као преваранта и коцкара...
Мени не паде на памет али владајућем талогу то не излази из главе.Свако ко се усуди да са недовољно обожавања погледа вођин портрет на билборду, да недовољно одере грло скандирајући му, да се усуди да уради ишта добро за било кога у овој земљи...е тај, рођаци, мора да буде провучен кроз блато режимских медија да случајно некоме не би пало на памет да постоји живот ван ТВ Дневника и ТВ Пинк.
Не сумњам да ће "независне" финансијске инспекције већ успети да "пронађу" нешто незаконито у фонду који је  помогао у лечењу деце више пута него што су сендвичари појели нешто чорбасто, који је основао човек који је одлучио да своју препознатљивост у јавности искористи за скупљање средстава потребних за лечење деце а не за сопствену промоцију као неки из његове бранше којима ипак не бих да помињем име овом приликом а и без тога ви знате који су. Код њих је и нож и погача...или је ипак само нож.
Како данас разапињу њега тако су, колико јуче, разапињали Оливера Ивановића а већ сутра могу било кога од нас.
Ако ми, а под ми мислим на све оне којима није испран мозак, данас не станемо уз њега онда немамо право да очекујемо да било ко сутра стане уз нас.
Као и сви други волим за себе да кажем да сам човек.То се не доказује ћутањем на неправду и насиље ма према коме да се чини.
Ја нећу ћутати и увек ћу стати уз угњетеног а ви како вам савест каже.

Драги пензионери

Након четири године рука која се завлачила у ваше џепове да би их почистила ће вам нашкрабати писмо захвалности.
Захвалиће вам се што сте ћутали док вам је отимао пензије.Захвалиће вам се као силоватељ силованој зато што га није више гребала и тукла док ју је силовао, захвалиће вам се као ловац срни што није бежала са нишана...
Захвалиће вам се за то што нисте имали за лекове, за то што сте јели ретко и мало, за то што сте умирали тихо...
Захвалиће вам се што сте банкротирали да би спасили Србију од банкрота али ће заборавити да вам каже да он,бата и кумови за то време не да нису банкротирали већ стоје боље него швајцарска банка.
Заборавиће да вам каже и да је маркица за писмо које вам шаље плаћено вашим новцем.
Захвалиће се вама али ће заборавити да се захвали вашим унуцима који су смањили број незапослених у Србији отишавши у Немачку,Канаду,Аустрију,Норвешку...
Захвалиће вам се што сте ћутали док вам је комадао земљу.
Заборавиће да вам се захвали за два милиона евра узетих између осталог и од ваших уста да би дао оном што вас је 78 дана и ноћи бомбардовао и убијао, што је од ваших пара плаћао саветника који је опет све нас бомбардовао и убијао истих тих дана и ноћи...
Обећаће да ћете добити никад веће пензије а у ствари мисли да никада нећете добити веће пензије...
Превешће вас жедне преко Београда на води, повешће вас у светлу будућност летећим возовима и аутомобилима...
И знате шта, није и неће бити крив он што вас лаже већ ћете бити криви ви ако му верујете.

А у Србији мук

Овог 16.септембра тачно је 100 година откако јурнуште соколови да ослободите родну груду своју,своја огњишта и своје најмилије и нико вас не заустави у тој намери.И од смрти сте били јачи. Уписаште се у историју и заслужиште вечну захвалност потомака.
Достојно тај дан обележише они који су вам се због тога дивили и поштовали вас. Обележише савезници из Великог рата али не и потомци...
Као што нам дела која учиниште служе на част тако нам и они који их заборављају служе на срамоту.

У Србији није обележена годишњица пробоја солунског фронта јер како рече један врли политичар који не да не заслужује да му име буде споменуто већ заслужује да му име буде заборављено "Солун није у Србији".
Права истина је да је и тај политичар као и сва булумента која себе назива влашћу у Србији заправо у служби истих оних злотвора које ви соколови истераште у силовитом јуришу. Права истина је да они све чине да у народу убију ону љубав и оданост Отаџбини коју сте имали ви јунаци са Цера,Колубаре,Кајмакчалана...
Онај који себе данас сматра вођом Србије и који скупља аутобусе својих подгузних мува да му дају подршку и када иде на пишање није се удостојио да макар једном речју помене оне који толико задужише покољења...То ништа не говори о вама јунаци а све говори о њему.

"Шездесет две хиљаде српских војника је одлучило исход рата,Срамота." написа кајзер Вилхелм свом рођаку бугарском цару Фердинанду.
Чак и он је тиме посредно исказао поштовање према српским јунацима а неки који се данас називају Србима ћуте и не смеју да вас помену.Не смеју и не желе јер се плаше да би тиме могли подсетити народ како се воли и поштује Отаџбина а свака љубав и поштовање према Отаџбини аутоматски је против њих.
Вечна вам слава и хвала јунаци и праштајте. 

Не дај Боже бабу никоме...

   "Бака Стојанка убила инбвеститора који јој је претио и загорчавао живот..."
Тако отприлике гласи већина коментара "обичног света" о убиству једног човека од стране једне старице.
   Нисам и никада нећу оправдавати било чије убиство.Једноставно сматрам да нико нема право на нечији живот али (знали сте да ће доћи до овог али) то не значи да не могу да разумем шта је некога натерало на такав чин. У овом случају склон сам да поверујем да је то био акт очајне особе која је била изложена дуготрајном малтретирању од стране бахатог,од моћника заштићеног, одређеним органима од раније познатог "инвеститора". Опет кажем не одобравам,не оправдавам али као човек могу да разумем.
Оно што такође разумем је страх који се код одређеног соја људи појавио због тог догађаја. Сада одједном машу досијеом те "бабе",згражавају се,саблажњавају али,ето, "бабин" имају али немају досије тог инвеститора.
   Није том што маше досијеом до правде,морала,заштите невиних грађана већ га обузима паничам страх да се на понашање какво је било својствено инвеститору а које је и манир како махача досијеом тако и његових најближих и највернијих сарадника не почне масовно реаговати попут "бабе" са досијеом. Имам баба и без досијеа.То је зајебано. Не видех такву забринутост код махача "бабиним" досијеом онда када је рушена Савамала, када су пребијани новинари, ни када Србијом круже ошишани батинаши у џиповима без таблица, када се насилно исељавају из станова болесни,стари,деца...када десетине хиљада младих одлазе из земље без намере да се икада врате, када се болнице распадају,када се дрога продаје по школским двориштима, када не раде камере док убијају човека ком су медији са националном фреквенцијом ставили мету на чело...
   Стиче се утисак да се махач "бабиним" досијеом баш и забринуо да ће све напред набројано и носиоци најбројаних радњи бити угрожени оваквим "бабама" са или без досијеа којима фитиљ брзо изгори. Ако није тако зашто махач "бабиним" досијеом није махао досијеима оних који купише дипломе,који наместише тендере,који бесправно подигоше виле и викендице, који покушаше да мазну 2.300 хектара Златибора, који претише новинарима па те новинаре поједе мрак, који крше Устав, који покрадоше џакове са гласачким листићима...Јел тада грађани нису били угрожени или махачу ти грађани нису битни?
   Жао ми је и никада нећу подржати насиље као начин за решавање проблема иако сам свестан да се оно и поред мог оваквог става једноставно у стварном животу не може избећи. На жалост некада се само насиљем можеш одбранити од насиља и спремност некога да то уради је оно што највише плаши насилнике. Зато ваде досијее, зато осуђују без суда, зато их хвата паника.
   Ја само могу да пожелим да не буде повода да се о оваквим или сличним догађајима више напише ни слово.

НЕМАМ(О) ЧОВЕКА

Паметни људи у које, због скромности, нећу убројати себе а, због објективности, ни актуелног премијера, о важним, судбоносним догађајима говоре тек кад прође сва еуфорија и “узбуркана крв“ због тих догађаја и то углавном ради што објективније и непристрасније анализе а у циљу проналажења наравоученија.
Елем, десише се у Србији избори за председника на којима, ни крив ни дужан, “победи“ онај коме није падало на памет да се кандидује, изгласаше га они који никада нису гласали за Слобу а таман посла да би гласали за Вучића, подржаше га они који се годинама представљају као опозиција власти поменутог…ништа нормално или што би се рекло стање редовно.
Не знам зашто али сетих се проповеди мог пароха заснованој на  јеванђелској причи о једном болесном младићу који је на својој кожи осетио сву силу и пакао људског егоизма и који притиснут својом невољом рече: “немам човека”.
Ову причу слушамо сваке године када свештеник освештава водицу али ми се чини да, после свега што нам се дешава, само слушамо а да је у ствари не чујемо.А прича иде овако:“У време оно изађе Исус у Јерусалим, а у Јерусалиму код Овчијех врата постоји бања која се јеврејски зове Витезда и има пет тремова.На њима је лежало мноштво болесника слепих, хромих, сухих који су чекали да се вода заталаса.Јер је  анђео Господњи повремено силазио и заталасавао воду и који би први ушао по узбуркању воде оздравио би ма од какве болести боловао.
А онде беше човек који 38 година беше болестан. Када виде Исус овога где лежи и разуме да је већ много година болестан рече му:”хоћеш ли да будеш здрав?” Одговори му болесни:”да Господе али ЧОВЕКА НЕМАМ, да се спустим у бању кад се вода узмути, а док ја дођем други сиђе пре мене.”
Рече му Исус:”Устани узми одар свој и ходи”.И одмах оздрави човек и узевши одар свој хођаше”Јн5
…Оне који су проливали крв за своју земљу, они који су за то време за багателу стицали стамбене и пословне квадрате и остале материјалне користи, називају издајницима. Купци диплома и плагијатори дисертација непријатељима проглашавају оне који за стицање своје дипломе вредно уче. Проглашавање људи у поодмаклом трећем добу (за које морамо имати пуно поштовање и не доводити их у заблуду и не отимати им мукотрпно зарађене пензије) за стуб реформи и будућност земље док за то време десетине хиљада младих,школованих,пуних животне снаге одлазе у иностранство зато што не могу да добију посао док се не поклоне једној партији и једном човеку и не пристану да му за добијање бедно плаћеног посла прикупљају капиларне гласове. За медисјки мрак опозицију оптужује човек који је власник и водитељ свих телевизија у држави. Ако вас на пешачком згази неко са неким кршем будите сигурни да ће одговарати а ако то буде неко са “бесним” аутом онда ћете бити проглашени алкохоличарем и наркоманом.Највећим пријатељима проглашавају оне који нас убијаше и бацаше на нас осиромашени уранијум којим нас убијају до дана данашњег… Паметни су луди, луди угледни,лопови су поштени,поштени су прогоњени,о моралу слово држе курве…Наравоученије које поменух на почетку текста се некако само намеће: Болесни смо Господе,много смо болесни.Можда негде око нас има нека бања Витезда али… НЕМАМО ЧОВЕКА.Ако као људи,народ и држава нађемо пут до оздрављења,ако заиста до нас допре ова јеванђелска прича онда ћемо проходати и потпуно разумети речи:
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!!! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!!!
О Васкрсу лета Господњег 2017.

Проћи ће

Један од највише коришћених цитата на твитеру је онај Андрићев „Дође време кад паметни заћуте, будале проговоре а фукара се обогати“.
Не мораш бити Иво Андрић нити било који други нобеловац да би видео да ово друштво живи тај цитат.

Паметни су заћутали тако давно да се више и не сећамо да су икада знали да говоре, будале не заклапају а фукара је постала елита.

У време када је Иво написао горе поменути цитат није се знало за тајкуне и старлете.Знало се за лопове и курве.Фукара је и тада и сада фукара.Нема пара које то могу да промене.

Знао је мудри Андрић да време полусвета понекад дође и да се не може избећи.Знао је да га представи у једној јединој реченици.

Једна друга изрека каже да свако време носи своје бреме.
Претешко је за обичан свет ово које нам је у данашње време натоварено.
Носићемо га докле год ћутање и трпљење будала и фукаре будемо сматрали за врлину.
Кад престанемо да прихватамо лаж за истину, таму за светло, туђе за своје, лоше за добро…отарасићемо се тог бремена а време из цитиране Андрићеве изреке ће проћи.

Зуроф

Ефраим Зуроф,израелски историчар  „последњи ловац на нацисте“,Директор центра „Симон Визентал“, човек који је „уловио“ Динка Шакића, почасни грађанин Новог Сада… је посетио Србију и урадио оно што се на овим просторима слободно може назвати чудом.
Одувек овде има оних: „шта ови странци има да долазе и да нам паметују“ и оних  који су сигурни да странци увек све најбоље знају.
Супротстављеност те две опције некада је просто неподношљива због искључивости и једних и других a снага аргумената у тој супротстављености је једнака међусобном степену уважавања, дакле, никаква.
Елем, у гостима нам је био Ефраим Зуроф.Тешко да неко нормалан може рећи да је у питању „странац који је дошао да паметује“ а још мање да је у питању десничарски експонент.
Дође човек и разложно и стручно образложи зашто злочин у Сребреници није и не може бити геноцид.Злочин несумњиво  јесте.Страшан, ужасан, монструозан злочин, злочин за сваку осуду али геноцид није.
Ко је желео да чује чуо је образложење човека који зна добро и шта ради и шта прича а иза себе има сав могући кредибилитет.
Исприча Ефраим шта је имао и научи нас да није свако ко дође из иностранства аутоматски противник Србије и свега што је српско и да није свако ко сматра да Срби нису криви за сва зла на планети екстремни десничар или Рус.
Што се тиче чуда поменутог у првој реченици, оно се састоји у томе да му ни једна од поменутих група није пришила етикету коју обично пришива онима који износе мишљење супротно „апсолутној истини“ коју они заступају.