четвртак, 13. септембар 2018.

Не дај Боже бабу никоме...

   "Бака Стојанка убила инбвеститора који јој је претио и загорчавао живот..."
Тако отприлике гласи већина коментара "обичног света" о убиству једног човека од стране једне старице.
   Нисам и никада нећу оправдавати било чије убиство.Једноставно сматрам да нико нема право на нечији живот али (знали сте да ће доћи до овог али) то не значи да не могу да разумем шта је некога натерало на такав чин. У овом случају склон сам да поверујем да је то био акт очајне особе која је била изложена дуготрајном малтретирању од стране бахатог,од моћника заштићеног, одређеним органима од раније познатог "инвеститора". Опет кажем не одобравам,не оправдавам али као човек могу да разумем.
Оно што такође разумем је страх који се код одређеног соја људи појавио због тог догађаја. Сада одједном машу досијеом те "бабе",згражавају се,саблажњавају али,ето, "бабин" имају али немају досије тог инвеститора.
   Није том што маше досијеом до правде,морала,заштите невиних грађана већ га обузима паничам страх да се на понашање какво је било својствено инвеститору а које је и манир како махача досијеом тако и његових најближих и највернијих сарадника не почне масовно реаговати попут "бабе" са досијеом. Имам баба и без досијеа.То је зајебано. Не видех такву забринутост код махача "бабиним" досијеом онда када је рушена Савамала, када су пребијани новинари, ни када Србијом круже ошишани батинаши у џиповима без таблица, када се насилно исељавају из станова болесни,стари,деца...када десетине хиљада младих одлазе из земље без намере да се икада врате, када се болнице распадају,када се дрога продаје по школским двориштима, када не раде камере док убијају човека ком су медији са националном фреквенцијом ставили мету на чело...
   Стиче се утисак да се махач "бабиним" досијеом баш и забринуо да ће све напред набројано и носиоци најбројаних радњи бити угрожени оваквим "бабама" са или без досијеа којима фитиљ брзо изгори. Ако није тако зашто махач "бабиним" досијеом није махао досијеима оних који купише дипломе,који наместише тендере,који бесправно подигоше виле и викендице, који покушаше да мазну 2.300 хектара Златибора, који претише новинарима па те новинаре поједе мрак, који крше Устав, који покрадоше џакове са гласачким листићима...Јел тада грађани нису били угрожени или махачу ти грађани нису битни?
   Жао ми је и никада нећу подржати насиље као начин за решавање проблема иако сам свестан да се оно и поред мог оваквог става једноставно у стварном животу не може избећи. На жалост некада се само насиљем можеш одбранити од насиља и спремност некога да то уради је оно што највише плаши насилнике. Зато ваде досијее, зато осуђују без суда, зато их хвата паника.
   Ја само могу да пожелим да не буде повода да се о оваквим или сличним догађајима више напише ни слово.

1 коментар:

  1. На жалост Бака Стојанке више нема али...пуна је Србија баки Стојанки.

    ОдговориИзбриши